DRUŽIO SE SA ESKOBAROM, ZBOG OTMICE ZAVRŠIO U ZATVORU, A ONDA POSTAO LEGENDA! Od "ŠKORPIONA" do NAJMRAČNIJIH TAJNI – priča od koje zastaje dah!
Dodajte Kurir u vaš Google izborRene Igita bio je golman kakav se jednom rađa!
Dok su čuvari mreže uglavnom ostajali između stativa, Kolumbijac je driblao protivnike, izvodio slobodne udarce i pravio poteze koji su ostavljali svet bez teksta. A van terena njegov život bio je još neverovatniji.
Iza čuvenog "škorpiona" i nadimka "El Loco" (Ludak) krila se životna priča kakvu je teško zamisliti - od siromašnog detinjstva i vrtoglave fudbalske slave do Pabla Eskobara, otmice, hapšenja i zatvora.
Igita je kao mladić odrastao u siromašnom Medeljinu, ostao bez majke i odrastao uz baku. Kasnije je postao fudbalska ikona, osvojio Kopa Libertadores i postao jedan od najpoznatijih golmana planete.
A onda su u njegov život ušli Pablo Eskobar, otmica, novac, zatvor i istraga koja mu je promenila karijeru.
Zbog svega toga propustio je Mundijal 1994. godine, a njegovo ime decenijama kasnije i dalje se povezuje sa najpoznatijim narkobosom Kolumbije.
I tu nije kraj.
Godinama kasnije bio je suspendovan zbog kokaina, prošao kroz šokantnu transformaciju izgleda na televiziji, a ovog leta ponovo je dospeo u centar pažnje zbog odluke kolumbijskog suda koja se tiče njegove imovine i novca povezanog sa Eskobarovim kartelom.
Od siromašnog dečaka do "El Loca"
Rene Hose Igita Zapata odrastao je u Medeljinu u veoma teškim okolnostima. Majku je izgubio dok je bio mali, a odgajala ga je baka.
Fudbal mu je bio izlaz iz siromaštva.
Na početku čak nije ni planirao da bude golman. Igita je bio igrač u polju, ali je jednom prilikom zbog povrede golmana stao među stative i tu je počela priča koja će ga odvesti do vrha svetskog fudbala.
Ubrzo je postao poznat po potpuno neobičnom stilu.
Nije želeo da samo brani, hteo je da igra fudbal.
Izlazio je daleko od gola, driblao protivnike, izvodio prekide i ponašao se gotovo kao libero.
Zbog toga je dobio nadimak "El Loco" - Ludak.
I savršeno mu je pristajao.
Postao je junak Kolumbije, a onda napravio grešku koju nije mogao da izbriše. Sa Atletiko Nasionalom osvojio je Kopa Libertadores 1989. godine i postao nacionalni heroj, ali Mundijal 1990. doneo mu je i jednu od najtežih večeri karijere.
U osmini finala protiv Kameruna Igita je, veran svom stilu, izašao daleko od gola.
Pokušao je da dribla, izgubio je loptu. Rožer Mila je uzeo poklon i poslao je u mrežu, a Kolumbija je ispala.
Jedan od najhrabrijih golmana sveta postao je tragični junak zbog jedne od najpoznatijih grešaka u istoriji Mundijala.
Ali ono što je usledilo nekoliko godina kasnije učinilo ga je besmrtnim.
"Škorpion" koji je zapalio svet
Vembli, 1995. godina - Engleska protiv Kolumbije.
Lopta je išla prema golu, a Igita je uradio nešto što je do tada izgledalo nezamislivo.
Bacio se napred i petama iza leđa izbacio loptu iznad glave.
„Škorpion“ je postao planetarni fenomen.
Snimak je obišao svet, a Igita je zauvek ostao upamćen kao čovek koji je pomerio granice onoga što golman sme da uradi.
Ali dok je svet gledao njegovu ludost na terenu, njegov privatni život već je ulazio u mnogo opasniju zonu.
Prijateljstvo sa Eskobarom koje nikada nije skrivao
Igita nikada nije bežao od pitanja o Pablu Eskobaru, iako je upravo ta veza zauvek ostala jedna od najmračnijih mrlja u njegovoj biografiji. Poznavao je najmoćnijeg čoveka kolumbijskog kriminalnog podzemlja, družio se s njim i otvoreno govorio o njihovom odnosu, a posebno je odjeknula činjenica da ga je posećivao u zatvoru La Katedrala.
Eskobar se 1991. predao vlastima, ali njegov „zatvor“ bio je sve samo ne običan. La Katedrala je imao luksuzne prostorije, bar, bilijar, teren za fudbal, a Eskobar je iz njega praktično nastavio da kontroliše svoje kriminalno carstvo. U takvom okruženju pojavljivao se i Igita, koji je dolazio kao prijatelj, a njegov odnos sa ozloglašenim narkobosom ubrzo je postao predmet ogromne pažnje javnosti.
Igita nikada nije tvrdio da je bio deo Eskobarovog kriminalnog carstva. Naprotiv, godinama je insistirao na tome da je poznavao čoveka, a ne njegovu kriminalnu organizaciju, i da nije želeo da ga se odrekne samo zato što je postao najomraženiji čovek u zemlji. Međutim, nekoliko meseci kasnije upravo će ga ta bliskost uvući u jednu od najdramatičnijih epizoda njegovog života.
Otmica zbog koje je od heroja postao zatvorenik
Godine 1993. oteta je Klaudija Molina, ćerka Luisa Karlosa Moline, čoveka povezanog sa Eskobarovim krugom. Porodica je bila očajna i tražila je način da je vrati kući, a u toj situaciji neko je zaključio da bi upravo Rene Igita mogao da bude čovek koji će uspeti da uspostavi kontakt sa otmičarima.
Golman je prihvatio da posreduje. Ušao je u pregovore, preneo novac za otkup i učestvovao u dogovoru nakon kojeg je devojka oslobođena. Za porodicu je to bio trenutak ogromnog olakšanja, a Igita je verovao da je uradio ono što je bilo najvažnije - vratio je ćerku živu i zdravu roditeljima.
Problem je nastao kada su se u priču umešale kolumbijske vlasti.
Umesto da bude slavljen kao čovek koji je pomogao u oslobađanju otete devojke, Igita je postao osumnjičeni. Nije prijavio otmicu policiji, već je samostalno pregovarao sa ljudima iz kriminalnog miljea i učestvovao u prenosu novca. Dodatno je problem predstavljao novac koji je dobio nakon svega – prema tadašnjim navodima, porodica mu je isplatila desetine hiljada dolara za njegovu ulogu.
I tako je jedan od najpopularnijih Kolumbijaca preko noći završio iza rešetaka.
Zatvor mu je uzeo Mundijal
Igita je uhapšen 1993. godine i više od pola godine proveo u zatvoru, iako na kraju nije osuđen za samu otmicu. Situaciju je dodatno pogoršala činjenica da je, prema kasnijim navodima, tokom boravka iza rešetaka stupio i u štrajk glađu, zahtevajući da njegov slučaj bude rešen.
A dok se on borio za slobodu, Kolumbija se spremala za Mundijal u Americi.
Igita je trebalo da bude jedan od glavnih aduta reprezentacije koja je tada važila za jednu od najtalentovanijih selekcija sveta. Međutim, zbog svega što mu se dogodilo, ostao je kod kuće.
Čovek koji je trebalo da bude među zvezdama Mundijala 1994. gledao je turnir izvan reprezentacije – zbog priče koja je počela njegovim prijateljstvom sa Pablom Eskobarom.
Kasnije je upravo u tome video jednu od najvećih nepravdi koje su mu se dogodile. Tvrdio je da je mnogo više bio kažnjen zbog svog odnosa sa Eskobarom nego zbog same uloge u pregovorima za oslobađanje devojke.
Decenijama kasnije Eskobar mu se ponovo vratio u život
Moglo bi se pomisliti da je time priča završena, ali ime Pabla Eskobara nikada nije potpuno nestalo iz Igitinog života.
Čak i kada je fudbalska karijera odavno bila završena, njegova veza sa nekadašnjim narkobosom nastavila je da izaziva pažnju. A onda je 2026. godine stigao novi obrt koji je mnoge podsetio na jednu od najkontroverznijih stranica njegove prošlosti.
Kolumbijski sud doneo je odluku o zapleni nekretnine povezane sa Igitom, nakon što je utvrđeno da je njeno poreklo povezano sa novcem Medeljinskog kartela. U postupku su se pojavili navodi o nepravilnostima u lancu vlasništva i novcu koji je poticao iz kriminalnog sveta.
Igita je odbacio odgovornost i poručio da je imovinu stekao u dobroj veri, ali je činjenica da je njegovo ime ponovo dospelo u istu priču koja ga prati još od početka devedesetih.
Više od 30 godina kasnije, Eskobarovo nasleđe ponovo je zakucalo na vrata čoveka koji je nekada bio njegov prijatelj.
Čovek koji je od života napravio legend
I zato je Rene Igita mnogo više od golmana koji je na Vembliju izveo „škorpiona“.
Njegov život je priča o čoveku koji je odrastao u siromaštvu, izgubio majku dok je bio dete, preko fudbala pobegao iz teškog života, postao nacionalni heroj, a onda zbog jedne odluke ušao u svet iz kojeg nije bilo jednostavnog izlaza.
Bio je šampion Južne Amerike, reprezentativac, čovek koji je oduševio planetu jednim od najluđih poteza u istoriji fudbala, prijatelj Pabla Eskobara, pregovarač u otmici, zatvorenik, čovek koji je zbog svega propustio Mundijal, ali i sportista koji je kasnije morao da se suoči sa novim skandalima.
I upravo je zato gotovo nemoguće ispričati njegovu priču, a da ona ne zvuči kao scenario za film.
Jer dok su drugi golmani pokušavali da ostanu što bliže svom golu, Igita je čitavu karijeru igrao kao da nema šta da izgubi. Isti taj mentalitet pratio ga je i van terena – donosio mu je slavu, ali ga je u pojedinim trenucima odveo opasno blizu ljudi i sveta sa kojima fudbaler nikada nije smeo da bude povezan.
Na kraju, ostao je jedan od najprepoznatljivijih fudbalera svoje generacije, čovek čije ime i danas izaziva osmeh kada se pomene "škorpion", ali i tišinu kada se otvori mnogo mračnije poglavlje o Eskobaru i otmici.
Možda je upravo u tome najveća ironija njegove priče: Rene Igita je čitavog života bežao od toga da bude običan - i uspeo je. Samo što je cena te posebnosti bila mnogo veća nego što je iko mogao da pretpostavi.